Всі публікації щодо:
Влад Марія
Вірш без розділових знаків
Мій князь і пастух
Мій поклик і слух
Мій смуток і сміх
Єдиний з усіх
Нарешті ти є
Хай дощик снує білий світ
Павутинням тоненьким
Хай річка і хмара зіллються
В лісах воєдино
Хай все навкруги то шумить
То зникає беззвуко
Хай серпень по небу крутім
Калачами гуркоче
Хай буде що хоче
Хай буде як є
Я слухаю й чую лиш серце твоє
Нас двоє
Я серце твоє
Марија Влад (1940)
ПЕСМА БЕЗ ИНТЕРПУНКЦИЈЕ
Ти си ми кнез и пастир
Ти си ми позив и мир
И туга и смех си ми ти
Једини од њих
Свих
Нек снује киша бели сјај
Паучином танком
Нек се река и облак слију
У шуми тамо
Нек све около час шуми
Час пониче бешумно
Нек август на небу стрмом
Грми од злоће
Нек буде шта хоће
Ја чујем и осећам само срце твоје
Нас двоје
Срце сам твоје
* * *
“Солодка моя, яка ти солона,
Вся з піни морської, мабуть“, -
Сказав і не знав,
Що вовік від сьогодні
Мені вже судилось
Русалкою буть.
І ятряться рани мої безупинно -
У муках за милим іду.
Коли ж перейду
Із русалки в хмарину,
Росою на любі уста
Упаду.
* * *
„Слађана моја, како си слана,
Сва си од пене морске, ваљда“-
Рекох и не знајући
Да одсад, па довек,
Већ је пресуђено да будем
Русалка млада.
Тиште ме ране непрерстано -
С болом, за драгим идем боса.
Ако постанем од русалке облак,
Пашћу на вољена уста
Као роса.